Parada neistina o meni

Pre nekoliko dana se, ničim izazvana, pojavila vest o tome kako sam, navodno, odbila da pevam na Paradi ponosa u Beogradu.
Na temu „odbijanja“ nemam ništa da kažem jer se nije ni desilo, ali na plasiranje ovakvih neistina, koje čak ne služe ni klikovima, nego samo za povređivanje drugih, reći ću sledeće:

Postoji vrlo malo stvari koje u životu ne možete da birate, a neke od njih su: mesto i datum rođenja, roditelji, krvna grupa i seksualna opredeljenost. Postoje, naravno, i one stvari koje ne zavise samo od nas, ali i dalje nude bar neki izbor. Ono što, sasvim sigurno, svako od nas može da bira, to je da li će biti ČOVEK.

Ja se trudim da baš pazim kad biram sve(t). Milana sam odabrala još u prošlom životu, a našeg Vuka smo „birali“ zajedno. Što se tiče ostalih, biram one koji će mi biti drugovi, one koji će mi biti prijatelji, a i one koji će (p)ostati samo poznanici. Svi moji drugovi i prijatelji znaju da, kad sednemo na kafu, nije važno ni gde sedimo, ni da li je u šoljici uopšte kafa – ona može da bude i prazna, ali prijateljstvo ne sme, bez obzira na to da li oni posle toga odu kući da zagrle muškarca ili ženu. To mene ne zanima, sve dok ih vidim nasmejane, srećne i pozitivne.

I oduvek sam birala da budem na strani diskriminisanih, neshvaćenih i odbačenih od okoline i to se neće promeniti, sve dok oni biraju da budu: ljudi.

Tijana Dapčević © All rights reserved.